Osvrt na prethodnu godinu pokazao je da je u pomenuti region uloženo 396 mil EUR u urediski prostor. 

- Prošla godina donela nam je poslovne prostore koji se grade za veliki broj stanara, jer velike tvrtke danas traže upravo to. Blaga stagnacija primetna je u Sloveniji, za razliku od Srbije i Hrvatske - rekao je Leonardo Zovko iz Regusa, Hrvatska, dok je njegova koleginica Mirta Ceranac Poljak iz M7 dodala da je sve veći akcenat na rekonstrukciji starih zgrada.

Hubert Abt iz kompanije New Work iz Budimpešte rekao je da se menja paradigma poslovnoh prostora, kao i zahtevi, pa da je neophodno i promeniti način razmišljanja onih koji projektuju i grade objekte.

- Za nekoliko godina 20% svih poslovnih prostora biće "flex office" prostori, odnosno otvoreni prostori, koji osim dela za rad nude i druge pogodnosti, kao što su rekreacija ili mesta za opuštanje, a koji mogu da se prilagođavaju prema potrebi - pojasnio je Abt.

Zovko se nadovezao rekavši da je za privlačenje novih zakupaca upravo potrebno prilagođavanje prostora, te da ljudi često nisu svesni prednosti novina koje dođu na tržište.

Na panelu je rečeno da je ukupna površina kancelarijskih prostora u Beogradu 881.000 m2, u Zagrebu 1.300.000 m2, u Budimpešti 3.627.500 m2, a u Bukureštu 3.000.000 m2.

- U Zagrebu se radi veoma malo novih projekata, a dobra je ideja staviti stare zgrade na tržište pošto se transformišu. Primer je Varaždin, gde u nekadašnjoj zgradi banke sada postoji nekoliko različitih zakupaca, dok se banka nalazi u prizemlju - rekla je Ceranac Poljak.

Benjamin Perez Ellischevitz, RICS, iz Budimpešte istakao je da je za razvoj tržišta nekretina izuzetno važna infrastruktura, a posebno postojanje metroa, što su iskustva iz glavnog grada Mađarske. 

- Novi kancelarisjki prostor najviše traži IT sektor. Budimpešta nema mnogo prostora za izgradnju zgrada klase A, a vrlo je teško upravljati zgradama različite namene, pa to izbegavamo. Okrenuti smo braunfield investicijama van centra i održivim zgradama - nadovezao se Abt.

Leonardo Zovko je rekao da u Hrvatskoj na obode gradova odlaze samo oni kojima je niska cena prioritet, kao i oni koji u ovim poslovnim prostorima imaju osećaj zajedništva, kao i deljenja znanja.

- Kada se bira lokacija, najvažnija je odlična saradnja sa investitorom, da to bude lepa zgrada za široke delatnosti - dodao je. 

Hubert Abt je istakao da se u Budimpešti bira lokacija koja je u blizini životnog prostora i šoping centra, koja ima razvijenu infrastrukturu.

- Akcenat je sve više i na zelenoj gradnji, kao i na upravljanju otpadom - naglasio je.

Kada je reč o zakupu koje se plaća, on je u glavnom gradu Mađarske od 25 EUR po m2, a na koridoru Vaci ulice nešto jefitnije, od 15 EUR / m2 do 16 EUR / m2. U centru Zagreba plaća se 14 EUR / m2, B klasa od 10 EUR / m2 do 12 EUR / m2, a na obodima grada od 7 EUR / m2 do 9 EUR / m2. Beograd ima cene od 15,5 EUR / m2 do 17 EUR / m2.

- Važan je razgovor sa zakupcima, a ono što nam posebno nedostaje jeste održivi biznis model. Zakupci ne žele samo opremljene kancelarije, nego i podršku, odnosno nekoga ko će voditi računa o njihovim potrebama. Upravljanje imovinom i zajednicom novina je na tržištu nekretnina - zaključila je Mirta Ceranac Poljak. 

 

(izvor: eKapija, Aleksandra Kekic)